Jedan od tih vrčeva beše napukao.
Zato je gubio vodu do odredišta, a drugi beše ispravan i donosio je više zarade.
Celi, noviji vrč je bio ponosan na svoj rad jer je u njemu nosač donosio mnogo više vode nego u oštećenom, a oštećeni vrč se zbog toga stideo. Osetivši se manje vrednim, napukli vrč jedno jutro progovori vlasniku: "Sramim se jer ti ne mogu služiti.
Svestan sam svojih ograničenja i da zbog mene ne dobijaš očekivanu zaradu, jer sam napola prazan kad u grad stignemo. Molim te, oprosti mi moju slabost!” Idućeg jutra, na putu od izvora prema gradu, vlasnik upita napuknuti vrč:
“Pogledaj kraj puta, šta vidiš?”
“Vidim nešto jako lepo, puno lepog i rascvetanog cveća”, odgovori vrč. “Da, predivan je zahvaljujući tebi.
Jesi li primetio da cveće duž puta kojim idemo cveta samo na tvojoj strani, ali ne i na strani celog vrča? To je zato što sam znao za tvoj nedostatak te sam kupio seme i posejao ga na tvojoj strani puta, a ti si ga, i ne znajući, svaki dan zalivao. Već dve godine berem to čudesno cveće koje mojoj porodici i meni donosi toliko radosti. Kada ti ne bi bio takav kakav jesi, to nas cveće ne bi radovalo iz dana u dan. Zato ne zaboravi da smo svi pomalo slomljeni, ali Bog zna kako načiniti čudo iz naše slabosti”.
Nema komentara:
Objavi komentar