Bog: Obećavam. Ja: Zašto si dozvolio da na mene dođe toliko stvari? Bog: Kako to misliš?
Ja: Pa, jutros sam se uspavao! Bog: Da. Ja: Trebalo mi je cela večnost dok je moj auto upalio! Bog: Da, video sam…
Ja: Za ručak sam dobio sendvič koji nisam naručio i morao sam da čekam u redu da se napravi! Bog: I?
Ja: Na putu kući, s posla, ispraznila mi se baterija baš kad sam imao važan poziv… Bog: Da, znam.
Ja: Kao da to sve nije bilo dovoljno, dođem kući i želim da se opustim u novom masažeru, a on ne radi! Danas ništa ne ide kako treba! Zašto si dopustio da se sve to dogodi?! Bog: Dozvoli mi da objasnim.
Vidiš, jutros je kod tvog kreveta stajao anđeo smrti, a ja sam poslao jednog od svojih anđela da se bori s njim za tvoj život. A za to vreme sam tebe pustio da spavaš.
Ja: (Ponizno) O, stvarno?
Bog: Nisam dopustio da tvoj automobil odmah upali, jer se upravo tada na tvom putu nalazio pijani vozač, koji bi te udario da si mu se našao na putu.
Ja: (Neugodno) Uh…
Bog: Osoba koja ti je pripremala sendvič za ručak bila je bolesna i nisam želeo da dobiješ i ti taj virus. Znao sam da ne smeš da izostaneš s posla.
Ja: (Postiđeno) O…
Bog: Tvoj telefon je prestao da radi baš u trenutku kada je osoba s kojom si razgovarao želela da te slaže i prevari te u vezi sa nekim stvarima, zbog čega si mogao da izgubiš posao.
Ja: (Tiho) Razumem, Bože.
Bog: I da, onaj tvoj novi masažer, koji si kupio, imao je fabričku grešku. Radio bi neko vreme, a onda bi sepokvario i zapalio. I tebe zajedno s njim.
Ja: O, Bože, oprosti što sam te tako napao…
Bog: Ne tuguj, samo nauči da mi veruješ… u svemu… i u dobru i u zlu!
Ja: Da, verovaću ti!
Bog: I ne sumnjaj, jer moj plan za svaki tvoj dan je uvek bolji od tvog plana.
Ja: Ne sumnjam. Dopusti mi onda da ti se zahvalim za sve ono što mi se dogodilo danas.
Bog: Dete moje, moje oči uvek motre na tebe, dragocen si mi i želim da se pobrinem za tebe. Kako danas, tako i sutra i zauvek.
Nema komentara:
Objavi komentar