Sredinom osamdesetih godina, na Jugoslovenskom tržištu pojavio se zeleni karmin u kičastom zlatnom pakovanju (uvezen iz Turske). I ako zelen, prilikom nanošenja na usne postajao bi jarko crven. Preko noći je ovaj “magični ruž” postao popularan i vrlo prodavan. Mogao se tada vidjeti u tašnama mnogih Jugoslovenki.
Međutim, imao je jednu “manu“. Bio je vrlo postojan. Kada ga namažeš, danima poslije ne možeš da ga skineš.
To je bilo posebno gadno kada “ukradeš” karmin od mame, pa ne možeš da ga skineš prije nego što ona dođe sa posla. A upravo je nas klinke najviše fascinirao ovaj zeleni karmin. Sve smo željele da ga probamo, što je umjelo da se završi i batinama. Sećate li se?
Evo kako se četrdesetjednogodišnja Jasna sjeća ovog karmina:
“Polovinom osamdesetih godina bili su u modi oni turski zeleni karmini. Slabo se ja razumijem u hemiju, kako nešto zeleno postane crveno ako nije kameleon, ali objasniše mi da su to fenomenalni karmini koje moram da isprobam. Tako ja na moru sa dvije drugarice i jedno veče me spopadnu da namažemo zeleni karmin. Namažem ja, namažu i one. Pogledam njih dvije, ista nijansa. Uzmem ogledalo, ista i moja. Osjetim se blago kretenski, na šta li ćemo da ličimo sa tim istim, jarko crvenim “majmunskim guzicama” kad izađemo. Probam da ga skinem, trljam peškirom ali ne pomaže. Ujutru se umalo nisam šlogirala, sve tri krmeljive, sa podočnjacima do poda ali i dalje nakarminisane. Idealne za horor film. Jedva mi “prošao“ taj karmin poslije tri dana. Ko da me virus spopao. Tako gadnu crvenu boju nikad više nisam vidjela.
Od tad kad mi kažu da se neki karmin ne skida, ja se živa istraumiram. Neka fala, dobra su mi usta i ovako”.
Od tad kad mi kažu da se neki karmin ne skida, ja se živa istraumiram. Neka fala, dobra su mi usta i ovako”.
Nema komentara:
Objavi komentar