NAPISALA PISMO BEZOBRAZNIM MUŠKARCIMA: Ovako izgleda jedan ‘radni’ dan majke u kući

Pa tako i svim muževima koji nemaju dovoljno razumijevanja za svoje žene i za ono što one napave tijekom jednog dana. 

Pismo je nazvala: “Mama napada”, a u njemu je opisala svoje svakodnevne obaveze u kući te obaveze oko 14-mjesečne kćeri. 

“Dragi tata koji se ne mučiš sa postporođajnim kilogramima, kao prvo, čestitam ti na novoj životnoj ulozi. Bebica sigurno liči na tebe i sigurno si preponosan! Nego, ostavimo to po strani. Vrijeme je da ti i ja obavimo ovaj razgovor! 

Priča se da baš i ne ‘petljaš’ mnogo oko bebe. Govore i da noću nosiš čepove za uši kako bi ustao odmoran i da očekuješ toplu večeru kada se vratiš umoran s posla. 

Kažu da si izjavio da je majka tvog djeteta u stvari na nekoj vrsti godišnjeg odmora koji je ispunjen gledanjem televizije, kupovinom i dugim jutarnjim ispijanjem kave. 

Dok ti, s druge strane ne stižeš napraviti ništa od dnevnih kućnih obaveza, jer si prezauzet zarađivanjem za pelene. E pa, ovako stoje stvari: Ne samo da nisi upravu, nego si i prilično sebičan! 

Svako jutro se probudiš poslije prespavane čitave noći, vjerovatno se stigneš iistuširati i doručkovati, zatim uskočiš u svoj auto i odeš na posao. Tijekom dana komuniciraš s odraslima, stigneš popiti kavu i ručati. Koristiš mozak, imaš čak i vremena za razmišljanje i najvažnije, imaš i slobodu. Za to vrijeme, nekoliko kilometara dalje, tvoja druga polovina šeta kućom kao zombi nakon što je odspavala čitava dva sata tijekom noći. Nije još uvijek doručkovala, a popila je čak dva gutljaja čaja, koji sada stoji na stolu zaboravljen i hladan. Upravo je dojila (ponovo) i, pošto se beba smirila i zaspala, pokušat će otrčati do kupaone i istuširati se. 

Upravo je našamponirala kosu (prvi put poslije nekoliko dana), a onda je beba počela plakati. Kako ne može ignorirati plač, ona mokra izlazi iz kade i trči utješiti vaše dijete. Zaboravlja na tuširanje, i ostatak dana provodi češući glavu na kojoj je ostalo sapunice. 

Konačno, mališan je ponovo zaspao. Što prije napraviti? Ima toliko toga! Pranje, čišćenje, trgovina, ručak? ‘Počet ću s oblačenjem’ – prva je njena misao jer je shvatila da je i dalje umotana u ručnik s polumokrom kosom. 

Trči se u sobu obući, a na štednjak stavlja vodu i još jednom pokušava skuhati i popiti čaj. I taman kada je krenula uzeti gutljaj, beba je zaplakala. ‘Nemoj plakati, molim te, nemoj plakati!’, moli se u sebi, ali uzalud, beba je ponovno budna. Što je sada? Što joj treba? Da li joj je toplo? Hladno? Ne… čekaj, sisa prst – sigurno je gladna – ponovo! 

Slijedećih sat vremena prolazi u dojenju. I presvlačenju. Vidiš? Veoma teško za izdržati, veoma iscrpljujuće i stresno, ponekada čak i bolno. 

Nakon dugog hranjena, beba je zadrijemala. ‘Moram jesti’, pomislila je, i ponovo se pokušava istuširati, prije nego što prezalogaji nešto. Popodne, nakon što je na brzinu nešto pojela, tvoja žena izlazi na kavu s prijateljicama. Kladim se da zamišljaš žene koje se smiju i jedu kolače. 

Ali ona zapravo neće imati vremena čak ni sjediti malo dulje, jer vrlo brzo mora krenuti natrag jer vaše dijete mora ponovo jesti. A i na putu do kafića se ukakilo i potrebno mu je hitno presvlačenje (što je i bio razlog bebinog plača i nervoze sve vrijeme dok je vozila). Konačno, kada se našla sa svojim, jednako iscrpljenim prijateljicama, nije bilo mnogo smijeha, samo priče o pelenama i dojenju. 

Kada su stigli kući i pošto je nahranila tvoju bebu, mališan je konačno zaspao, a to je pokušala i tvoja žena. Ali ne može zaspati. Grize je savjest jer toliko toga ima napraviti po kući, a i shvaća da ćeš i ti uskoro doći kući i da očekuješ toplu večeru, a nije ništa kupila od namirnica. 

Očigledno sam navodila samo jednu, težu stranu dana tvoje lijepše polovice, namjerno ti nisam opisala kako izgleda njeno maženje s bebom, kako bi bio skoncentriran samo na prethodno napisano. U svakom slučaju, nadam se da ti je ovo pismo pomoglo da shvatiš kako tvoja žena upravo prolazi kroz pravi mali pakao i da joj je potrebna tvoja pomoć. 

Tako da, večeras, kad stigneš kući s posla, možda bi mogao malo uzeti bebu, a njoj predložiš da legne i odrijema. Možda bi mogao čak i napraviti ukusan i zdrav obrok i reći joj koliko je nejverovatna. I da, da li bi, molim te, mogao večeras da ne staviš čepove u uši i promijeniš djetetu pelenu kadase probudi u pola noći? 

Hvala na pažnji!”